Банкарска политика

Стање:

У модерним тржишним привредама банкарски систем је важан чинилац финансирања развоја. У Црној Гори то је у неупоредиво мањем обиму. Све, осим једне банке, су у страном власништву. Сама та чињеница говори да овдашњим банкама примарни циљ није развој црногорске привреде, већ извлачење профита. То се манифестује кроз огромне разлике у ефективним каматним стопама за кредите привреди и становништву, у односу на камате за штедњу.

Примјера ради, у модерним тржишним привредама - које дају приоритет развоју - каматна стопа за привреду ријетко прелази 2-3%, док је за мала и средња предузећа око 1%. У Црној Гори камата за привреду креће се од 7%, 9%, па и до 20%. Микрокредитне организације, које претежно финансирају мала и средња предузећа наплаћују камату од 20-30%. Ово је перфидна пљачка.

Рјешење:

  1. Ограничити висину ефективних каматних стопа банака.
  2. Развојни модел базиран на симбиози домаћих банака и привреде.
  3. Како се Црна Гора добровољно лишила сопственог банкарског сектора, потребно је пажљиво креирати и осмислити улогу и функцију будуће Развојне банке, која би требала да преузме ову улогу.
  4. Одузети имовину стечену нелегално, а тако добијена средства смјестити у Развојну банку.
  5. Промишљеном дугорочном економском развојном политиком стварати предуслове за ограничавање контроле и зависности које намећу Међународни монетарни фонд (ММФ) и Свјетска банка (СБ)
  6. Укидање ПДВ на књиге, дјечију храну и одјећу.