Образовање, обука и запошљавање

Стање:

Због уништавања реалног сектора и, као последица тога, недовољне тражње за радном снагом, као и појаве технолошких вишкова дошло је до великог раста незапослености. У овој ситуацији образовни систем је стављен у функцију ублажавања проблема незапослености, а суштински ријеч је о одлагању рјешавања проблема незапослености, на начин што је до крајњих граница либерализован упис. То је довело до срозавања квалитета у високом образовању и великих структурних диспропорција, тако да на једној страни имамо велики вишак, посебно у друштвеним наукама, а на другој мањак високо-специјализованог кадра.

Постојећи образовни систем доминантно карактерише тромост и немогућност примјене савремених научних и педагошких достигнућа. Акценат је на пукој интерпретацији образовног програма и једноумља с једне, и изостанку активирања критичког, конструктивног мишљења и практичне примјене исхода учења с друге стране.

Имајући у виду, с једне стране, одавно познату чињеницу да се растом капитала пер цапита објашњава тек једна четвртина раста животног стандарда, а да се остатак објашњава напретком (махом код развијених земаља) и дифузијом знања (махом код земаља у развоју), сматрамо да знање треба и може бити кључни ресурс развоја Црне Горе. Претходно је потребно реформисати индустрију знања која је, посебно у последњих двадесетак година, толико ретардирала да сада прије представља проблем него рјешење. Оба сектора ове дјелатности, и образовање и национални иновациони систем (НИС), захтијевају корјените промјене.

Рјешење:

  1. Потребно је направити озбиљан и на научној основи заснован национални план дугорочног развоја предшколског образовања.
    Ово имајући у виду да успјешност образовања ђака у току школовања зависи првенствено од дјелотворности предшколског васпитања, те да у овом домену класични породични систем васпитања, због све већег запошљавања мајки и слабљења тзв шире породице, полако ишчезава.
  2. Систем основног образовања треба кадровски ојачати.
  3. Наставно особље у основној школи треба да чине врхунски експерти за васпитање и образоване дјеце.
  4. Обезбиједићемо бесплатне уџбенике за сву дјецу од првог до завршног разреда основне школе. Тиме желимо растеретити родитеље издатака на почетку сваке школске године. Биће то солидна уштеда у породичном буџету. Уџбеници ће се чувати у школама, а половне уџбенике користиће свака следећа генерација дјака основаца.
  5. Код средњег образовањапобољшати ниво знања који се стиче, а који је драстично опао у последње двије декаде.
    Поред повећања нивоа стручности наставника, сличног оном код основног образовања, овдје би се морао увести и систем рационирања који је некада постојао, а који на школе проходне за доцнији упис на факултете не би дозвољавољавао упис ученика чији је претходни успјех у основној школи и/или резултат на тестовима био испод одређеног нивоа. Остали средњошколци би уписивали занатске школе које би се поново морале развити, али на модеран начин, за модерна радна мјеста и са изграђеним системима који омогућавају доцнију вертикалну образовну, професионалну и социјалну мобилности уписника ових школа.
  6. Уписна политика мора бити у складу са будућим потребама привреде.
  7. Подизати ниво стручности и обучености кроз дуални систем образовања, тј. обуку код послодавца. Тамо гдје не постоје услови за квалитетну обуку, формирати специјалне Центре за обуку који ће бити у функцији подизања квалитета стручних знања код редовних ученика и истовремено за иновирање знања постојеће радне снаге.
  8. Сличан систем рационирања увести на факултете како би се спријечило даље срозавање квалитета високог образовања.
  9. Повећати буџет државног универзитета и учинити га стабилним.
  10. Када је ријеч о приватним универзитетима, законом о високом образовању и/или другим законским актима регулисати проблем асиметричних цијена студирања.
    Ово представља темпирану бомбу за обарање квалитета студија, и проблем конфликта интереса између власника људског капитала (наставног особља) и власника финансијског капитала који де факто доминантно контролише све токове на факултетима, што је водило медиокритетским одлукама и даље урушавало квалитет образовања.
  11. Израда образовних програма по мјери потреба савременог друштва.
  12. Образовање је бесплатно, укључујући материјално-техничке услове.
  13. Подизање обухвата дјеце у предшколским установама на 90%.
  14. Увођења наставе физичког васпитања у предшколским институцијама.
  15. Увођење система обавезног лиценцирања наставничког кадра. Лиценцу стицати на пост дипломским курсевима на универзитету.
  16. Увођење обавезног средњошколског образовања.
  17. Гимназије профилисати за припрему средњошколаца за студије на универзитетима тако што ће се значајно проширити број изборних предмета.
  18. Креирати нове научне и наставне програме на факултетима.
    Научно наставни програми на универзитету су застарјели, и као такве немогуће их је примијенити у савременој пракси те је потребно увођење нових. Знање брзо застаријева, нова знања се брзо освајају, и потребно их је усвојити и примијенити.
  19. Преиспитивање свих високошколских исправа и академских звања стечених у периоду 1992-2018.
  20. Законом обавезати постављање свих докторских радова на web сајтовима универзитета у електронској форми.
  21. Гарантовати трогодишње државне стипендије свим докторантима који упишу докторске студије на универзитеттима изван региона бивше Југославије
  22. Укинути Центар за стручно образовање - Завод за школство системски задовољава све потребе.
  23. Успостављање Института за друштвене науке УЦГ.