Иза приче о расипању гласова стоји страх од смјене генерација

02.05.2018.

Опет вас, грађани и грађанке Подгорице и других црногорских градова, плаше расипањем гласова, па сам желио да вам кажем нешто на ту тему. Они који вам то говоре, а има их видим ових дана у опозицији, не боје се наводног расипања гласова, колико се боје нових и квалитетних младих снага које сметају њиховим деценијским политичким монополима, дакле, није ту ријеч о страху од расипања гласова, већ о страху од смјене политичке генерација, од новог и чистог.

Та превара о расипању гласова појавила се чак и на претходним предсједничким изборима гдје ни у теоријској равни не постоји расипање гласова, не постоји цензус, али ипак смо слушали преварантске тезе о наводном расипању гласова. Мотив је био исти: страх од конкуренције, увијен у обланде приче о расипању гласова.

Ко нам говори и ко нас то плаши расипањем гласова, из избора у изборе? Они политичари који и са тим својим нерасутим гласовима нијесу урадили ништа претходних деценија. Ко нас плаши расипањем гласова? Они који су у последњих тридесет година расули милионе гласова. Они који су као шапом ставили монопол на бављење политиком, мислећи да су само они Богом дани да представљају народ.

Нису нас уплашили, јер се не водимо истим идеалима. Не плашимо се, јер смо различити. Не плашимо, јер је пред нама будућност, а пред њима прошлост. Стога, позивам све, а нарочито младе снаге да се окану старих, истрошених лидера, који троше нашу младост као да су нас нечим задужили. Млади људи, немојте више бити статисти у политичким трилерима. Не дозволите да вам политичко учешће своде на лијепљење плаката и дијељење флајера и стајање у трећим редовима на прес конференцијама.

Позивам вас да узмете ствар у своје руке, да дођете у породицу Праве Црне Горе, и од оног који се ништа не пита, постанете онај који доноси одлуке, од оног који аплаудира, постанете онај који говори на скуповима, од оног који попуњава партијске листе, до оног који их носи, и, оно најважније: онај који ради оно што мисли да је исправно, а не оно што му кажу партијски лидери.

Права Црна Гора у Подгорици нуди концепт модерног града, али који итекако брине о својој културно-историјској баштини, која се, као дио ширег процеса искорјењавања идентитета, уништава. Град нијесу само зграде, град су прије свега људи и његова баштина, његова душа. Права Црна Гора ће се борити истовремено и за душу овог града, али и за модерност: од подизања из пепела Немањиног града гдје је рођен отац Светог Саве, Стефан Немања, па до борбе за модерна град са свим садржајима достојним времена у коме живимо.

Тек смо почели.